Leskovačka Šumska boginja – skriven dragulj juga

Centralna figura ove kompozicije je kenotaf nazvan „Boginja pobede“ ili po Bogdanovićevim rečima „Šumska boginja“. Konus se završava spiralama koje simbolišu krunu, dajući tako „kraljevsku“ počast svim žrtvama. Pre nego što smo došli do 12 metara visokog kenotafa prošli smo kroz drvenu kapiju, napravljenu da podseća na staru srbijansku narodnu arhitekturu, pa posetilac može da pomisli da ga na ulazu čeka domaćin sa pogačom i solju i zlatno-žutom šljivovicom u čokanjčetu ili čašama veličine naprstka. Međutim, usput ga čekaju stećci (u to vreme pomalo zaboravljeni srednjovekovni nadgrobni spomenici sa Balkana), njih ukupno 34, a na njih 14   ispisana su imena narodnih heroja i značajnih revolucionara kao i 17 palih boraca sahranjenih u Spomen- parku.

U podnožju kenotafa nalazi se već pomalo u okolinu integrisani amfiteatar. Na stećcima se nalaze spirale, drevni simboli obnavljanja života, koje najviše podsećaju na grane paprati u razvoju, opet simbol praslovenske i predhrišćanske mitologije večnog života. O toj vanvremenskoj i nematerijalističkoj ideji govori i natpis na jednom stećku: „Mrtvi smo, ali nismo zaspali, kamen te našim očima gleda.“

Talenat, povezanost, saradnja i na kraju patnja dva bratska naroda, Srba i Jevreja, prepliću se na ovim prostorima. O tome svedoči lapidarijum izgrađen od retkih sačuvanih i polomljenih jevrejskih nadgrobnih spomenika. Ne treba propustiti ni spomenik poginulim Romima  koji je, takođe, delo jedinstvenog Bogdana Bogdanovića. Ovaj značajni spomenik, čijeg značaja za turističku ponudu Leskovčani skoro i da nisu svesni, proglašen je u jednom dokumentarcu BBC-a za arhitektonsko čudo sakralne arhitekture. Neko je, nažalost, početkom devedesetih, isekao metalne „naušnice“ sa spirala kenotafa. Međutim, čak i ovako oštećen, spomenik odaje veliku estetsku i monumentalnu vrednost, značajnu u regionalnim i svetskim okvirima, baš kao i njegov mnogo puta nagrađen, a nedovoljno shvaćen autor Bogdan Bogdanović.